„Posle dolaska velikih brendova u Srbiju, kao što su Fijat, Svarovski, Jura, Leoni, suočavamo se sa velikom količinom industrijskog otpada koji ostaje na teritoriji naše zemlje, koji zapravo nije otpad, nego postaje materijal koji se može ponovo upotrebiti u malim i srednjim preduzećima“, navodi savetnik Privredne komore Srbije (PKS) za ekologiju Siniša Mitrović.
„Danas imamo kompanije koje od otpadnog tetrapaka rade građevinsku ploču koja je vrlo korisna i kvalitetna, što znači da se pokreće ciklus cirkularne ekonomije od otpada do proizvoda“, rekao je Mitrović na skupu „Cirkularna ekonomija kao šansa za razvoj Srbije“.
U industriju Srbije su, kako ističe, uneti alati cirkularne ekonomije, kako bi mogao da se pokrene investicioni ciklus i napravi tržište sekundarnih materijala koje je potrebno našoj industriji. Kako je dodao, PKS je ohrabrena procesom da mala i srednja preduzeća u Srbiji prepoznaju da otpad koji nastaje u velikoj industriji može biti sirovina za njihovu proizvodnju, dok bi izrada proizvoda od recikliranih materijala mogla značajno da utiče na smanjenje uvoznih komponenti u našoj zemlji.
Zbog neadekvatnog tretmana otpada, zbog uticaja klimatskih promena, zbog akcidenata koji se dešavaju, Srbija, kako kaže, godišnje gubi preko 250 miliona evra, što je, kako ocenjuje, ozbiljan novac koji je potreban našoj ekonomiji.
„Smatram da bi samo dobrim gazdovanjem otpadom, upotrebom recikliranih komponentni, energetskom bezbednošću, obnovljivim izvorima, mogli da podignemo rast BDP-a za jedan posto godišnje“, rekao je Mitrović.
Prema njegovim rečima, ulazak programa cirkularne ekonomije i dobrog gazdovanja otpadom u reforme Vlade, zapravo je ključ za napredak srpske ekonomije. Načelnik odeljenja Ministarstva poljoprivrede za upravljanje otpadom, Radmila Šerović, kao i Ivana Radosavljević iz istog Ministarstva, takođe, su ukazale na značaj zaštite životne sredine i upotrebe otpada kao resursa.
Strateški ciljevi resornog Ministarstva su, kako su objasnile, produženje životnog veka proizvoda, više sirovina, redukcija odlaganja otpada, kao i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija. Reciklaža u Srbiji se, kako je navela Šerović, poboljšala, i sada je na nivou od oko 18-20 odsto kada je reč o reciklaži svih vrsta otpada. Šerović je istakla i da Srbija u nekim oblastima znatno brže napreduje od zemalja iz regiona.
Vođa projekta GIZ IMPACT, Klaus Šmit, je rekao da Nemačka ne samo da podučava Srbiju u oblasti cirkularne ekonomije, već i da je to oblast u kojoj obe države mogu imati koristi. „Industrija u Srbiji je u tranziciji“, izjavio je Šmit, navodeći da u Srbiji postoje kompanije koje razgrađuju elektronski otpad, što je, kako kaže, „šansa za razvoj cirkularne ekonomije“.
