OTVARANJE I UVODNA OBRAĆANJA

Učesnici:

• Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco
• Nj. E. Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji
• Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu
• Siniša Mitrović, predstavnik Privredne komore Srbije

Voditelj: Ivana Mirković, MITECO

Zaključci:

• Srbija je bitan deo evropskog razvoja u sektoru zaštite životne sredine i održivog razvoja i na dobrom je putu da nastavi već započete reforme u ovoj oblasti. Inicijativa Evropske unije „Zeleni dogovor“ („Green deal“) svakako će uključivati i Srbiju.
• Izuzetno je važno usvajanje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama od strane Vlade Republike Srbije početkom 2020. godine čime se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u procesu pridruživanja EU ali i za dalji razvoj saradnje između Srbije i Evropske Unije.
• Stečena iskustva pokazala su da rad na zaštiti životne sredine ne znači nužno samo troškove za jedno preduzeće već može da poboljša i dobit. Ulaganje u životnu sredinu nije nešto što je danas sporedna tema u jednom preduzeću već nešto što je važno i neohodno.
• Akademska zajednica osim u tom obrazovnom i ekspertskom smislu u potpunosti stoji na raspolaganju Repubici Srbiji da što više uradi na polju zaštite životne sredine posebno u oblasti upravljanja otpadom.
• Indeks zaštite životne sredine (EPI) koji je nedavno objavljen a koji predstavlja metodu merenja i angažovanja država u zaštiti životne sredine govori da je Srbija na 45. mestu u svetu od ukupno 180 zemalja za ovu godinu a glavne zamerke upućuju na rešavanje problema zagađenja vazduha, otpadnih voda, tretmana otpada i sl.

Panel 1: NOVA REALNOST

Učesnici:

• Aleksandra Drecun, direktorka Centra za nauku i inovacije
• Ivan Karić, šef pregovaračkog tima za Poglavlje 27 - životna sredina, u procesu pristupanja EU (2017-2020)  
• Aleksej Kišjuhas, sociolog i kolumnista
• Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Republike Srbije

Moderator: Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica

Zaključci:

• Pandemija COVID-19 donela je svetu nedostatak bliske ljudske interakcije i to je jedan od najvećih izazova današnjice za svakog od nas jer ne možemo pobeći od miliona godina ljudske evolucije koje su nam donele to da je u svima nama upisano da informacije najbolje prenosimo u direktnom kontaktu, licem u lice, gledanjem u oči i rukovanjem. Po skorašnjim istraživanjima bliski ljudski kontakt spada u nasušne potrebe i to je ovaj period karantina samo instinktivno potvrdio u svima nama.

• Uz pandemiju koronavirusa, ljudska vrsta mora da se bori i sa tzv. infodemijom, odnosno sa epidemijom informacija koje nam dolaze iz različitih izvora od kojih je veliki broj paušalan ili neistinit, pa je poverenje u izvore informacija čak i one kojima se tradicionalno verovalo, opravdano poljuljano. Upravo zato je neophodno ponovo izgraditi poverenje u institucije i izvore informacija ali i razviti veštine donošenja odluka zanovanih na proverljivim činjenicama.

• Posmatrano sa aspekta invazivnog odnosa ljudske vrste prema prirodi nameće se pitanje da li je pandemija koja nam se danas dešava prirodni odgovor i njena opemena svima nama. Ideja o čoveku kao invazivnoj vrsti nastaje kada mi uspostavljamo diskuntinuitet sa svojim precima koji su znali da žive zajedno sa priorodom, čuvajući je i ne narušavajući ono što im pruža sve resurse za život i opstanak.

• Obustavom fizičkog kretanja pandemija je usporila u svakom smislu naše aktivnosti a samim tim i naš štetan uticaj na sve medije životne sredine. Na taj način pandemija je prirodi pružila samo kratak predah u kontekstu oporavka životne sredine. Zastoj u našoj prekomernoj upotrebi resursa nije omogućio prirodi dovoljno vremena da zaceli jer su njoj potrebne decenije, pa čak i stotine i hiljade godina da se vrati u prvobitno stanje. Ljudska vrsta nema na raspolaganju to vreme i mora preduzeti odlučne akcije odmah.

• U ekonomiji svaka kriza pruža i priliku za transformaciju odnosno kako se to često kaže promenu ekonomske paradigme. Poptuni prelazak na cirkularnu ekonomiju što je jedan od ključnih ciljeva Evropskog Zelenog dogovora, nam nalaže korišćenje manje resursa i ponovnu upotrebu odnosno reciklažu proizvoda. Ekonomija prethodnog veka nije primenjiva u novoj realnosti, jer ne možemo dozvoliti da se ekonomija bazira na rezulatima, a na uštrb prirode i životne sredine.

• Pandemija je na neki način osvestila kod ljudi mogućnost globalne pretnje ili krize o kojima se često govori u kontekstu klimatskih promena. Takođe je pokazala da su ekonomski najranjivije grupe oni koji imaju niži stepen obrazovanja, koji su bili neformalno zaposleni, koji su u čitavom procesu bili manje zaštićeni. Situacija tokom pandemije je pokazala da rast ne samo da mora biti održiv već i inkluzivan. Država bi trebalo da pruži početni impuls, a zatim i da podstakne privatni sektor za investicije. Na taj način bi se dobio zaokružen sistem koji bi povećao otpornost na neke nove nadolazeće krize, uključujući i one izazvane klimatskim promenama.

• Naučna zajednica traba da prati potrebe društva, da predviđa i upozorava na izazove sa kojima ćemo se susretati, ali i da sugeriše rešenja kroz naučna istraživanja. Današnjem društvu sigurno fali više kritičkog mišljenja zasnovanog na činjenicima kao i organizacije koja bi omogućila korisno iskorišćenje aktivizma u svokoj oblasti pa i u oblasti zaštite životne sredine.

• U vremenima velikih kriza stalno pokušavamo da balansiramo između ekonomije i nekih drugih prioriteta, u slučaju pandemija to je svakako javno zdravlje. Dugoročno gledano često se zaštita životne sredina stavlja u konflikt sa ekonomijom iako sam održivi razvoj podrazumeva sinergijsku vezu između zaštite životne sredine i ekonomije. To vidimo simbolično i kroz činjenicu da kada se govori o Pregovaračkom Poglavlju 27 često čujemo da je to najskuplje poglavlje za našu zemlju ali u ekonomskom smislu. Ekološki kapital do skoro nije postojao kao zasebna kategorija. Kroz dokument Pregovaračka pozicija za poglavlje 27 predložen je set rešenja, procedura i prioriteta za rešavanje problema životne sredine i život u zdravijem okruženju, upravo uzimajući u obzir i ekološki kapital kao kategoriju.

Panel 2:  ULOGA MEDIJA

Učesnici drugog panela:

• Radojka Nikolić, urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“
• Zoran Stanojević, urednik i novinar Radio televizije Srbije
• Vojislav Stevanović, novinar TV N1
• Ivana Mićović, novinarka Večernjih novosti

Moderator: Slobodan Bubnjević, fizičar, pisac i novinar

Zaključci:

• U našem društvu često se govori o pristrasnom novinarstvu ali je možda još važnije uzročno-posledično skrenuti pažnju na problem nekompentetnog izveštavanja gde pojedini novinari ne razumeju temu o kojoj izveštavaju. Jedna od mogućnosti je svakako profilisanje novinara za odrađene teme i ulaganje u obrazovanje novinara koje prate pojedine važne teme za društvo poput ekonomije, zaštite životne sredine ili medicine. Takođe je važno insistirati i na odgovornom novinarstvu i na važnosti tema životne sredine i održivog razvoja koje utiču na žvot i zdravlje svih građana naše zemlje.

• U društvu se često spominje problem nerazumljivosti jezika kojima sa širi krug ljudi koji prati medijske sadržaje informiše o ozbiljnim temama poput medicine, ekonomije i zaštite životne sredine. Potrebno je uklučivati širu naučnu zajednicu i podizati njihovu sposobnost da jasnije komunicira o važnim temama i činiti ih dostupnijim u medijima ne samo u specijalizovanim medijskim sadržajima već uvesti te teme i u medijske sadržaje koje se bave društvom u širem smislu.

• Iskustvo različitih medijskih kuća pokazalo je da je u Srbiji došlo do povećanja interesovanja za temu životne sredine. Mediji izveštavaju više, detaljnije i posvećuju veći prostor temama životne sredine u odnosu na period od pre nekoliko godina.

• Aktuelnost teme i interesovanje publike za njen sadržaj nije određeno isklučivo  političkim kontekstom što se često očekuje (npr. zagađenje vazduha, izgradnja malih hidroelektrana), niti ekonomskim vrednostima investicijama u zaštitu životne sredine što nam se često sugeriše. Ključni faktor koji opredeljuje publiku da ocene temu kao značajnu je osećaj lične odgovornosti i pojašnjenje da promena ponašanja svakog od nas ponaosob ima uticaja na sveoukupnu situaciju kada je društvo i dešavanja u društvu u pitanju.  

Panel 3: KORPORACIJE I DRUŠTVO

Učesnici trećeg panela:

• Miodrag Gluščević, programski direktor, Stalna konferencija gradova i opština
• Thomas Leitner, Wien Energie, Austrija
• Marinko Ukropina, generalni direktor, SGS-a za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i CG
• Siniša Mitrović, Centar za cirkularnu ekonomiju, PKS

Moderator: Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco

Zaključci:

• Kod nas se odnos između korporacija i društva svodi na nekoliko nivoa. Bez obzira što postoji oficijelni model za privatno javno partnerstvo to još uvek nije zastupljeno u poželjnoj meri i nepoverljivost se i dalje oseća. Upravo bismo pandemiju i atmosferu nove normalnosti trebali da iskoristimo u cilju partnerskog delovanja

• Potrebno je osloniti se na znanje i mlade ljude i ohrabriti ih da se ovom temom bave na lokalu jer nam upravo ovde i nedostaje stručnog kadra. Propisi su važni i neophodni ali ako nema ko da ih sprovede i učini životnim, ostaju slovo na papiru.

• Svet se brzo i neprestano menja. Trend da se otpad koristi kao energija je već prevaziđen. Sada se otpad pretvara u novi proizvod, pa smo prinuđeni da pronađemo alternativne i inovativne izvore energije poput mikro izvora u pametnim gradovima, gde spada sunčeve i energija koraka koja se pretvara u električnu energiju.