• Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se reciklira 95 odsto sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u toj oblasti iznosi 55 procenata.
• Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike godišnje.
• 16% novca utrošenog za kupovinu različitih proizvoda odlazi na ambalažu koja u najvećem broju slučajeva odmah po kupovini biva bačena u smeće. 
• Kod plastičnih kesa ne dolazi do biodegradacije. Svetlost ih cepa u sve manje i manje čestice koje zagađuju tlo i vodu i veoma ih je skupo otkloniti. Kada se te čestice nađu u vodi biotoksini kao PCB (polihlorid bifenil) postaju hrana vodenog sveta koji se dalje lancem ishrane prenose na ljude.
• Energija utrošena za produkciju hlora za PVC jednaka je energiji koju godišnju potroše 8 nuklearnih elektrana srednje veličine.

U Beogradu bi do kraja godine mogla da počne realizacija projekta sveobuhvatnog upravljanja otpadom, koji je vredan 230 miliona EUR. S obzirom na to da Beograd nema potreban novac, investicija će biti realizovna putem javno-privatnog partnerstva.

„Sada završavamo tehničku dokumentaciju za kompletan sistem, a onda će Grad Beograd odlučiti u kom obliku će realizovati ovu investiciju. Moguće je da će "Gradska čistoća" tražiti privatnog partnera za ceo ovaj projekat ili samo za određene delove – izjavio je Filip Abramović, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda. Reč je o investiciji koja će obuhvatati izgradnju više postrojenja, izgradnju i sanaciju postojeće deponije, izgradnju nove sanitarne deponije, postrojenje za biološko-mehanički tretman otpada, postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Takođe, planirano je postrojenje za reciklažu građevinskog materijala, ulaganje u primarnu separaciju kao i izgradnju reciklažnih dvorišta u gradu i transfer stanica – naveo je Abramović. U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda procenjuju da bi ovaj projekat mogao da bude realizovan za 5-10 godina i ističu da neće dozvoliti izgradnju postrojenja koja će štetiti životnoj sredini.

U prostorijama Privredne Komore Srbije održan je tematski forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine" u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine PKS, a u saradnji sa poslovno-stručnom i naučnom javnošću.

Ovo je prvi tematski forum ove godine koji bi trebalo da pospeši javni dijalog svih zainteresovanih strana uoči početka pregovora sa Evropskom unijom u okviru poglavlja o zaštiti životne sredine (poglavlje 27).

U uvodnom delu foruma govorili su predstavnici Privredne Komore Srbije i Odbora za zaštitu životne sredine Privredne Komore Srbije, a zatim je gospodin prof. dr Radmilo Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao značaj Fonda za zaštitu životne sredine. Gospodin prof. dr Boža Drašković sa Instituta ekonomskih nauka govorio je o porezima i naknadama kao instrumentima koji utiču na cenu i zaštitu prirodnih dobara, a ispred Agencije za zaštitu životne sredine izlaganje je imao direktor ove agencije gospodin Filip Radović. Među govornicima bio je i rukovodilac sektora za Nacionalni PRTR registar gospodin Nebojša Redžić.
Forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine" završen je diskusijom učesnika foruma na kojoj je zaključeno da je Srbiji neophodan Fond za zaštitu životne sredine u koji bi se uplaćivale ekološke takse i kazne za nepoštovanje ekoloških standarda, a iz kojeg bi se zatim finansirali projekti zaštite životne sredine.