prijava
  • u jednom malom škotskom gradu, grade se crkva i zgrada lokalne zajednice od otpada. Do sada su četiri tone starih konzervi za pivo, tuce transportnih kontejnera, tri stotine industrijskih paleta i oko pet stotina automobilskih guma iskorišćeni za izgradnju ovih zgrada. Budući planovi uključuju pozorište, kafić, galeriju slika i poslovnu zgradu – koji će, naravno, biti sagrađeni od otpada.
  • vodeći kontinent u godišnjoj proizvodnji elektronskog otpada je Severna Amerika, sa preko 20 miliona tona, iza koje slede Evropa i Azija sa po 14 miliona tona i ostali kontinenti koji su na nivou oko 5 miliona tona.
  • je praksa u Evropi da na svakih 30 hiljada stanovnika postoji po jedan sakupljački centar.
  • krajem devedesetih godina XX veka, količina elektronskog otpada se povećala na 6 miliona tona, odnosno 4% od ukupnog evropskog otpada. Procijenjuje se da će rast količine elektonskog otpada u Evropi biti po stopi od 5% godišnje. Poređenja radi, rast količine elektronskog otpada danas je već tri puta veći od rasta komunalnog otpada.
  • većina ljudi kupuje novi telefon svake dve godine i da se više od 90% materijala mobilnog telefona može reciklirati (ne uključujući bateriju).

U poslednje vreme svet su obišle fotografije ogromnih plutajućih ostrva otpada koje slobodno plutaju okeanima. Plastični otpad godišnje ubije stotine hiljada morskih životinja, a štetne hemikalije koje nastaju od plastike ulaze u lanac ljudske ishrane. 19-godišnji Boyan Slat, student aeronautike na holandskom univerzitetu TU Delft, osmislio je sistem za čišćenje okeana, koji se sastoji od dugih pokretnih barijera koje plutaju površinom, i usidrene platforme gde bi se smeće sakupljalo, odvajalo od planktona, dehidriralo i eventualno skladištilo za dalju reciklažu na kopnu. Slat procenjuje da bi se na ovakav način moglo skupiti 7.250.000 tona otpada u periodu od 5 godina, što je otprilike 1/3 globalnog zagađenja okeana plastičnim otpadom. Ova inovacija je još uvek samo koncept, koji je doveo do osnovanja neprofitne fondacije „The Ocean Cleanup Foundation" putem koje će se sakupljati finansijska sredstva kako bi se realizovala studija izvodljivosti. Tim od 50- tak inženjera, modelara, spoljnih stručnjaka i studenata napravili su odlične pomake, a preliminarni rezultati su obećavajući.

Simbolika novopazarskog mosta, sagrađenog od plastičnih flaša, će biti da ukaže na mogućnosti iskorišćenja svega onoga što ljudi nemarno bacaju niz reke, a samim tim prave mnogo veće posledice nego što zamišljaju, a do realizacije će najverovatnije doći u maju. U realizaciji će učestvovati tim ateljea, a svi koji smatraju da bi mogli pomoći projekat pozvani su da se uključite sa bar nekoliko sakupljenih flaša. Poruka koja žele da pošalju idejni tvorci ovog projekta je da ukoliko bi svi dali minimalan napor, kao što daje svaka plastična flaša, premostili bismo velike raspone.

Deo Lipovačke šume nazvan “Dugi rt”, površine 242 hektara, trebalo bi da do kraja ove godine postane zaštićeno prirodno dobro od lokalnog značaja, odnosno zaštićeno dobro treće kategorije, najavio je Sekretarijat za zaštitu prirode Beograda. Na području Lipovičke šume uspeva 150 biljnih vrsta, od čega 100 autohtonih. U planu je da se napravi i ekološka mreža na teritoriji Beograda kojom bi bile povezane Lipovačka šuma, Kosmaj, Avala i Veliko ratno ostrvo u cilju zaštite biodiverziteta.

Srbija je učinila veliki napredak u usklađivanju zakonodavstva sa propisima Evropske unije u oblasti životne sredine, ali je problem u sprovođenju tih zakona, ocenjeno je na skupu "EU - izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013", održanom tokom aprila ove godine. Na skupu koji je u Beogradu organizovao fond Ecotopia uz podršku Ambasade Velike Britanije, pomoćnik ministra energetike i zaštite životne sredine Mirko Grubišić izjavio je da je procena da će prilagođavanje Srbije zakonima EU u oblasti zaštite životne sredine koštati 10,6 milijardi evra. On je najavio da će tokom aprila biti pripremljene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, koje će definisati licenciranje zooloških vrtova, kao i odredbe o nezakonitom prekograničnom prometu zaštićenim vrstama, kao i da su u planu i izmene „Zakona o upravljanju otpadom", koje predviđaju izgradnju 27 deponija.

Zajednički program UN-a u Južnoj Srbiji za održavanje mira i inkluzivni lokalni razvoj (PBILD) realizovao je regionalnu kampanju "Da budemo naČisto" u cilju podizanja svesti javnosti o upravljanju otpadom u Jablaničko- Pčinjskom okrugu. Cilj ove kampanje, u kojoj je učestvovalo trinaest opština bio je da kroz niz aktivnosti upozna građane sa važnošću očuvanja životne sredine. Kampanja "Da budemo naČisto" započela je konferencijom koja je održana u Leskovcu i, na kojoj su se gostima obratili Nikolas Herkules, menadžer PBILD programa, Hranislav Stojković, pomoćnik ministra u Ministarstvu za energetiku, rаzvoj i zаštitu životne sredine Srbije, Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca i Zoran Antić, gradonačelnik Vranja. Paralelno sa tim sprovedena je marketinška kampanja, a organizovan je i konkurs za učenike osnovnih škola na temu pravljenja predmeta od iskorišćenih materijala. Završni događaj kampanje je bio „Eko Bazar" u Vranju, koji je okupio preko 400 posetilaca koji su imali priliku i da uživaju u dečijim radovima, pozorišnim predstavama na temu ekologije, ali i da čuju korisna predavanja nekih društveno odgovornih kompanija.

01. aprila 2013. godine održana je svečanosti povodom 23. godišnice postojanja Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda. Tom prilikom, Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine je istakao: „Projekat upravljanja otpadom u Beogradu, za čiju je realizaciju u narednih desetak godina predviđeno ulaganje od oko 230 miliona evra, jedna od prioriteta u oblasti ekologije glavnog grada, a očekujemo i da će ubrzo biti završen i predstavljen desetogodišnji Program zaštite životne sredine Beograda.

Izložba o upravljanju otpadom i reciklaži „Save the planet" će biti otvorena od 29. do 31. maja 2013. u Sofiji u Bugarskoj, lansiranje novih tehnologija upravljanja otpadom i reciklaže u Jugoistočnoj Evropi. Na izložbi koja će okupiti ključne industrijske aktere učestvovaće kompanije iz Austrije, Bugarske, Češke, Danske, Mađarske, Nemačke, Litvanije, Poljske, Turske i Rumunije. Poslednjih godina su države Jugoistočne Evrope načinile značajan napredak u implementaciji održive prakse i usvajanju najboljih evropskih propisa što će značajno uticati na posećenost ovog događaja.

Predstavnici udruženja „Hrabri čistač" su tokom marta bili u poseti Nacionalnom udruženju Austrije za upravljanje otpadom u cilju poznavanja sa radom i načinom organizacije i funkcionisanja udruženja koja se bave ovom temom. Brojna pitanja i diskusije povodom stanja životne sredine, a posebno u segmentu opasnog industrijskog otpada u Srbiji su tom priliko otvorena. Razmatrana su i pitanja saradnje Udruženja "Hrabri Čistač" i predstavnika Nacionalnog udruženja Austrije. Predstavnici Austrijskog udruženja su pokazali spremnost da dođu u Srbiju, kako bi sa kompanijama iz naše zemlje razmenili iskustva i znanja u upravljanju opasnim otpadom, a zaključeno je da postoje i brojni potencijali za saradnju.

MITECO Kneževac

Kontakt telefoni

+381 11 3564 200
+381 11 3564 199

Adresa

Ulica Oslobođenja 39
Ulica Oslobođenja 39
11000 Beograd, Srbija
11000 Beograd, Srbija