Nakon što je u martu 2011. godine Evropska unija zabranila izvoz žive i stavila njen dalji tretman pod strogu kontrolu, mnoge kompanije koje se bave preradom otpada koji sadrži živu, reciklažu su morale da svedu na minimum. Vođene tim principom, kompanije u Srbiji će, nakon pristupanja EU, takođe biti u obavezi da primenjuju najbezbednije tehnike odlaganja ove vrste otpada.

Danas je u EU u opticaju oko 260 tona žive koja se koristila za proizvodnju aparata za merenje, amalgama, štedljivih sijalica, hemikalija i proizvodnju u hlor alkalnom procesu koji se polako napušta. Od nedavno je i kompanija Batrec iz Švajcarske, sa kojom MITECO ima saradnju, kao najbolju tehniku stabilizacije žive, počela da primenjuje prevođenje u so, tj. živu-sulfid, koja se kasnije odlaže u rudnicima soli. Ovo je ujedno jedini mehanizam da se živa odlaže prema najvišim standardima, na način neškodljiv po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Kroz istoriju, živa se koristila u postupku dobijanja zlata iz rude, amalgamizacijom zlata tj. nanošenjem rude u obliku mulja na bakarnu ploču premazanu živom. Dobijeni amalgam zlata i žive se zatim strugao sa ploče i iz njega se vršila destilacija žive. Amalgamizacija zlata se danas vrši samo u ilegalnim malim rudnicima u zemljama u razvoju i jedan je od najopasnijih postupaka u vezi sa zagađenjem životne sredine. Poznati slučajevi ovakvog zagađenja zabeleženi su u Južnoj Americi, Africi i Indoneziji.

Jedan od najpoznatijih slučajeva trovanja živom desio se u Japanu, kada je došlo do ispuštanja organske žive u more i njenog taloženja u ribama koje su ljudi koristili za ishranu. Posledice su bile katastrofalne po ljude, jer je došlo do uticaja žive na centralni nervni sistem ljudi i genetskih deformiteta kod novorođene dece.

Više o ovom incidentu možete pogledati na sledećem linku:
https://www.youtube.com/watch?v=ihFkyPv1jtU