Preko 60 sesija i radionica realizovano je za tri dana u Novom Sadu, i ta razmena znanja i iskustava na svim nivoima od državnog, lokalnog i ekspertskog je najveća dobit koja će postati vidljiva pri realizaciji novih projekata u narednom periodu

Kakvi su glavni utisci i zaključci nakon ISWA Svetskog kongresa, koji je održan po prvi put u našoj zemlji, a čija je organizacija poverena Asocijaciji na čijem ste Vi čelu?

Preko 60 sesija i radionica održano je za tri dana u Novom Sadu, i ta razmena znanja i iskustava na svim nivoima od državnog, lokalnog i ekspertskog je najveća dobit koja će postati vidljiva pri realizaciji novih projekata u narednom periodu. Ono što sada mozemo izneti kao zaključke je to da je ISWA Svetski kongres bio najveći ikada održan u Novom Sadu, a još važnije je to da je sa 1344 učesnika najveći ikada održan kongres u istoriji ISWA-e. Veći i od velikih i poznatih gradova kao sto su Beč, Firenca, Sao Paolo, Antverpen. To SeSWA ne bi mogla da uradi bez uključivanja svih uspešnih kompanija i ljudi iz Srbije. Posebnu zahvalnost dugujemo kompaniji Miteco, koja nam je pružila nesagledivu podršku - ne samo u finansijskom smislu, već i u promovisanju kongresa, kao i organizaciji pojedinih sesija. Mnoge druge uspešne kompanije koje se bave otpadom su, takođe, pomogle u organizaciji, zatim fenomenalan tim mladih ljudi sa Departmana za inzenjerstvo zaštite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka, kao i izvrstan tim mladih ljudi sa novosadskog sajma i brojne agencije.

Pokazali smo da možemo da organizujemo odličnu konferenciju i da u Srbiji postoje kompanije i eksperti koji su na nivou svetskih, a na kraju smo uspeli da pokažemo da smo u nekim segmentima čak i bolji. O tome svedoči činjenica da smo ovakav uspeh postigli sa budžetom koji je bio 15 puta manji od budžeta u Antverpenu. I to je, po meni, glavni utisak sa kongresa - kada postoji volja, želja, dobar tim, i kada svi zajedno podržimo realizaciju projekta, to možemo da uradimo na svetskom nivou.

U poređenju sa drugim evropskim zemljama, koje su to najvažnije i najefikasnije mere koje treba hitno sprovesti u cilju što skorijeg unapređenja sistema za upravljanje otpadom u Srbiji?

Upravo je to bio cilj ISWA 2016 - da pokaže da nema univerzalnog rešenja koje treba primeniti. Veliki je broj primera u razvijenim zemljama, da i dva grada, koji su jedan pored drugog, imaju različite sisteme upravljanja otpadom. Ne postoji rešenje koje možete kopirati i uspostaviti u svom gradu, a da pri tome ne sagledate sve uslove koji su u vezi sa upravljanjem otpadom: sastav, količina, kultura, dosadašnja praksa, ljudski i tehnički kapaciteti, platežna moć građana. Na ISWA 2016 su predstavljeni primeri dobre prakse iz celog sveta, a sagledavajući specifičnosti grada, možemo da predložimo pravilno rešenje.

A kada je reciklažna industrija u pitanju?

Stepen reciklaže je osnovni pokazatelj razvijenosti sistema upravljanja otpadom u jednoj zemlji, što je on veći - sistem upravljanja otpadom je razvijeniji. Kod nas je on na niskom nivou, iako sistem ambalažnog otpada daje određene rezultate i to je upravo razlog zašto nismo na nuli, već imamo procenat reciklaže koji se kreće od 5 posto do 10 posto. Zaključci sa ISWA-e su da moramo ići u pravcu prepoznavanja i uključivanja neformalnog sektora u formalni, jer je to ono što, pored povećanja stepena reciklaže, vodi i ka povećanju bezbednosti i zdravlja na radu velikog broj neformalnih sakupljača. Primarna separacija otpada je sledeći korak koji se mora uspostaviti kod nas, jer je u svim zemljama koje imaju visoki procenat reciklaže, prvi korak upravo separacija na izvoru, odnosno u domaćinstvima. Uspostavljanje dualnog depozitnog sistema za pet flaše i staklenu ambalažu, takođe, bi moglo da poveća i količinu izdvojenih, ali i kvalitet ova dva reciklabila. Iako je taj sistem naizgled skup, pokazao se kao veoma uspešan u mnogim zemljama.

Imajući u vidu da je upravljanje čvrstim otpadom složena oblast, da li Srbija ima kapacitete da do navedenog roka, odnosno do 2020. godine, ispuni propise koji su deo ekoloških evrointegracija naše zemlje?

Onog trenutka kada postanemo svesni da je uspostavljanje EU propisa i EU hijerarhije otpada dobro za nas i za naš sistem upravljanja otpadom, a ne samo poglavlje koje treba usaglasiti, imaćemo šansu da te principe uspostavimo. Pred nama je izuzetno dug put, za koji su potrebni ljudski i finansijski kapaciteti, a pre svega politička volja. Potrebno je dobiti široku podršku u političkim krugovima, uraditi edukaciju na svim nivoima vlasti kako bi se krenulo u pravilno prilagođavanje EU i naše regulative. Treba napomenuti da, kao i realizacija jednog projekta, postupak prilagođavanja i pridruženja EU traje dugi niz godina. Jedino zemlje koje su uspele da imaju iste postave ljudi u tom dugom periodu su imale uspeha, kao sto su baltičke zemlje, pre svega Estonija ili Portugal. Zemlje koje svoje postave menjaju nakon svakog izbora imaju velikih poteškoća u primeni navedenih principa, a primer se može naći u našem komšiluku.
Proces koji je potreban Srbiji zbog nje same, a ne zbog propisanih uslova, pre svega, zavisi od političke volje. Onog trenutka kad ona bude uobličena i determinisana, možemo i proceniti rok dostizanja EU uslova, ali, za sada, taj rok nećemo dostići do 2020.

Na koje sve načine SeSWA promoviše ekonomski prihvatljive principe upravljanja otpadom i izmenu zakonskih propisa u ovom sektoru?

SeSWA kao udruženje eksperata, naučnih radnika i privatnih kompanija promoviše rešenja koja su prihvatljiva za naše uslove i pomaže lokalnim samoupravama da pravilno sagledaju sve ono što je potrebno kako bi doneli pravilnu odluku po pitanju upravljanja otpadom. Kružna ekonomija je izazov koji se postavlja pred sve nas i ujedno je šansa za unapređenje sistema upravljanja otpadom. Pravilno sagledavanje principa kružne ekonomije i njena primena na parcijalne delove sistema upravljanja otpadom, podržane sa svih nivoa – državnog, lokalnog i privatnog, je upravo ono što mi vidimo kao mogućnost za unapređenje sistema upravljanja otpadom.